Dragi tata,

Žao mi je naše sobe, ali mama kaže da to nije važno. Kaže: “Lako ćemo za sobu, samo da ponovo budemo zajedno”.

Ovdje u Divljani stekao sam dobrog druga, Mihajla. (Moj najbolji drug je i dalje Samir, iako ga nisam vidio još od Sarajeva.) Mihajlo živi u prizemlju “Sutjeske”, našeg odmarališta. Skoro su u njegovoj sobi pronašli zmiju. Mislim da se zmije neće pentrati do naše sobe na drugom spratu.

Čim sam došao u “Sutjesku”, Mihajlo mi je objasnio da smo u ratu s dječacima iz drugog odmarališta koje se zove “Igman”. Odmah smo šišarkama napali neke od njih. Pošto ih je bilo više, povukli smo se i iz daljine ih posmatrali kroz Mihajlov veliki dvogled. Rekao mi je da će se uskoro odseliti i da će tada dvogled ostaviti meni.

Ponosan sam što pripadam “Sutjesci”, iako su ovi iz Igmana brojniji. Osim Mihajla i mene, u “Sutjesci” su samo još dvojica mlađih dječaka koji nisu baš od neke koristi, a oni stariji ne učestvuju u ratu. Mihajlo i ja smo vođe u “Sutjesci”, a vođa igmanovaca je Siniša, i takođe je četvrti razred.

I Stane je stekao dobrog druga, Ivicu. Pošto su još mali za školu, njih dvojica se igraju po cijeli dan. Jedino ne vole debelog Boru iz restorana. On tjera djecu da prije jela umoče ruke u neku smrdljivu tečnost. Od nje ti poslije ruke skroz ispucaju. Bora se dere na Staneta i Ivicu kad god pokušaju da izbjegnu tu smrdljivu vodu. Stane jedva čeka da ti dođeš i pokažes debelom Bori. I ja jedva čekam da dođeš.