Dragi tata,

Tvoje pismo je stiglo dok smo mama i ja bili u bolnici. (Staneta je za to vrijeme pazila baka Ruža iz naše sobe.)

U bolnicu su nas poslali zbog otrovnih gljiva. Teta Nada s prvog sprata često me je vodila u šumu da beremo gljive. Bilo je zanimljivo, ona je stalno nešto pričala o prirodi. Uveče bismo se vratili s gljivama i svi iz sobe bismo zajedno večerali. Poslije jedne takve večere izašao sam napolje s Mihajlom. Posmatrali smo mjesec kroz dvogled, kao kroz teleskop. Iznenada sam osjetio neku slabost. Vratio sam se u sobu i požalio se mami da mi je muka. Tada su se svi okrenuli ka meni: “I tebi?”

Kolima hitne pomoći odvezli su nas do Niša. Prvi put u životu mama je bila srećna što je Stane izbirljiv u jelu. Gljive nije htio ni da proba.

U bolnici smo ostali desetak dana, odvojeno odrasli i djeca. Već sljedećeg dana nam je bilo bolje, ali su nam i dalje davali infuziju. Juče su nas sve zajedno vratili u Divljane, ponovo bolničkim kolima. Teta Nada i ja smo se dogovorili da više ne idemo po gljive.

Danas sam saznao da se Mihajlo odselio u Novi Sad. Pošto sam ja bio u bolnici, dvogled je ostavio drugom dječaku. Po njemu mi je poručio da će mi pisati iz Novog Sada. Sada ću primati pisma i od njega i od tebe. (Više bih volio da ste obojica ovdje.)