Dragi tata,

Stanetu i meni se mnogo dopada tvoja peć. Evo kako na njoj možeš da napraviš toplu čokoladu: samo sipaš u lonče tri kašike kakaoa, tri kašike mlijeka u prahu i šećera. Onda dodaš malo vode, sve to dobro umutiš i zagriješ na svojoj peći. (Recept sam naučio od baka Ruže iz “Sutjeske”.)

Za Novu godinu smo priredili zabavu, u prostoriji koja nam prije podne služi kao učionica. S kasetofona smo puštali muziku i uz nju plesali. Želio sam da priznam Jeleni da je volim, ali sam izgubio svu hrabrost kada se pojavila u haljini. Izgledala je nekako drugačije, kao da nije bila ona ista s kojom provodim toliko vremena. Siniša je, izgleda, shvatio šta se događa. Zadirkivao me je i nagovarao da plešem s Jelenom, ali uzalud. Smušeno sam stajao u uglu učionice, posmatrajući je kako pleše s nekim sedmakom iz “Sutjeske”. A nekada sam se borio za tu glupu “Sutjesku”, bjesnio sam u sebi.

Stane i Ivica su se mnogo bolje proveli: plesali su sa svim mlađim djevojčicama, pa čak i s dvije iz drugog razreda.

Jeleni ništa nisam rekao, i sada se družimo kao i ranije. Ne znam da li ću uspjeti da skupim hrabrost i kažem joj šta osjećam. Bilo bi mi lakše da si ti ovdje, sa mnom.